Jaromír Tiplt

Na to aludira govor

Čim Te

Ispred zaključanih vrata neko me je čekao, ali to nisam mogao da znam. Bilo mi je sve jedno koliko ću kasno stići. Ni po čemu se nisam orjentisao, svakog časa sam zastajkivao, put je u to noćno doba bio prazan i dosta je krivudao, te sam mogao da izgubim pojam odakle se šta pojavljuje. Odjednom sam počeo nešto stalno da govorim i to je zvučalo kao priznanje, od prvog momenta zatvoreno i jasno. Predskazujuće. Ali, možda se to sve samo slučajnošću spojilo i trebalo je da sve to što pre zaboravim. Svejedno - klopka. Do sada znam, kako to već ide.

         Jedna tajna glasi: Spustiti
         Druga: Zadržati
         Treća: Ne propustiti
         Četvrta: Da nije

Ropstvo

Nisi jutros mislio da ćeš biti privučen onim najsnažnijim, i da ćeš ko jedan od njih navaliti na površinu kože i razjedati i rastvarati se, ti otrove
samo nećeš se rešiti toga, da si i ti imao kičmu, ruke i čelo, zaglibio si se u to do srži,
tome se oteti nećeš, to će te zauvek sprečiti, ti otrove
to te pustiti neće, ne nadaj se, ti otrove, tako daleko dokle oni sežu, ti nikada
nećeš stići
ti nikada, otrove, što te nema?
a kad se protiv tebe okrenu
na to nisi mislio, ali šta si mogao da očekuješ, za tebe je otrov bio ko otrov, ali za njih ni na momenat nisi bio
jedan od njih, ni greškom, ti otrove
pa zašto si im bio potreban, ti otrove, a zašto im već nisi ni za šta, ti otrove, brzo to saberi i više
ne pokušavaj da se braniš, već si im dosta pokazao

Uživo

Pojma nemam
zašto se uvek koncentrišem na jednu reč
tako nekakvu reč
oko koje se na kraju polomim

"Desilo ti se to
               uživo"?

               Tog popodneva sam se oko tog lomio
               pozadi na livadi
               a iz trave me je pratila crnobela mačka
               Bio je to moj kraj
               odjednom sam video da sve vodi ka njoj
               i da je
               kako tamo sedi
               neću moći izbeći

               Vidim sebe kako u inat menjam pravac
               i smeram drugde
               samo zbog nje
               al jednako providno uzaludno
               opet drugde opet nazad
               Il' indirektno k njoj
               Il' pravo

               Čvor se skupio dok preda mnom nije pobegla

Čvor
još jedna od onih reči

Jedva da i počnem da na neku mislim
a već na njeno mesto počne da vreba nešto
što nije trebalo da uopšte nikada počinjem

A onda ne može pomoći ni precrtavanje ni bekstvo
za drugom reči
      Nijedna nije druga
A sve međusobno umeju da liče
Ne osećam više pesmu već hladan pritisak
da niko od nas živih
valjda ne bi ni hteo da zaista zna
još manje da proživi
šta još može da znači
uživo
Dok to preda mnom ne pobegne
Jako onomad

Jaromír Tiplt
prevela Ivana Kočevski