Ognjenka Lakićević

* POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI * OBROBJA * POBOCZA * KRAJNICE * RUBOVI *

         Broj 4 (34)
         DECEMBAR 2008
         ISSN 1505-1676

srpska književnost, srpska poezija

Može li bolje?

Ne mogu da znam
za razloge
Tvoje samo Tvoje
Kada vreme prolazi
Ostajem budna
da posvedočim to

Ja bih da budem
svuda prisutna
Nenametljiva
Uvek prisutna
Da svima nedostajem
Da svi primete
ako me
nema

Samo da mogu da udahnem
Ne moram čak ni uvek
Samo da mogu da pomognem
Ne moram čak ni sebi
Ali uvek da sam tu

Nestrpljenje
Zamagljuje prizor
Oduvek samo raste
Prolaze dani
I gde je više taj kraj
Kada znam da počeci
samo to i donose
Samo se na trenutke
neodgovorno
nezaustavljivo
zanesem.

Bioskop

Šta da napišem
a da to nekoga dodirne
Bilo koga

Jer ovde više niko nikoga ne dodiruje
Ne na taj način

Kako da skrenem pažnju na sebe
A da ne uradim ništa
Ili bar ništa loše

Kroz lažnu gužvu prolaze lažni dani
Oni otklanjaju opasnost od života
I svi žure
Ili usput doviknu kako nisam u pravu
Ali
Znam zašto je tako
Samo da ne zastanem da ne razmislim da ne osetim
Samo da se ne zaustavim da ne počnem da se preispitujem
Samo da sve bude dobro Ništa posebno ali Ovako kao sada
Samo da ne zastanem da ne mislim o sebi

Zato hajdemo u bioskop

Situacija 1

Situacija 1:
Nešto kažem i tišina se nadoveže
Zažalim što sam išta rekla
Eho sopstvenih slabosti teško podnosim naravno
ali uvek kažem
Samo još jednom
Moram
Jer kad me neko pita Zašto
prosto volim da nemam odgovor

Zašto svi spavaju

Zašto svi spavaju
Da budu odmorni sutra za posao

Zašto svi spavaju
kada moja budnost želi nešto
da im prenese
upita
podeli sa njima
ove tihe trenutke
Dajem san za sjaj u očima

Kažem kako sam
Pitam zašto sam baš Tako
je sve bledo
Samo to ne bledi:
Moja Budnost

Ja ne bih nikada da spavam
Čula sam da je umor stanje
svesti
ili stanje savesti

Da li da sve prećutim
Da odem da spavam
Da budem odmorna za posao
Niko ne koristi moju budnost
Gomilam zanemarene dragocenosti
Ne znam više šta bih s njima.

Prečicom do prečice

Rado bih učestovala
Ako imam
Zašto
Ali kako oplemeniti plastiku
od sjaja ne vidim baš ništa
Kuda da ih odvedem
Da im pokažem
sve što imam
sve šta nudim
Kad vidim oni čak trepću
na drugu stranu
Sve ja to znam pre njih

Prečicom do prečice
Stići ću
Možda pre njih
- To nije pitanje -
Kuda bi oni
- To nije pitanje -
Rado bih rekla sve
Ali tamo gde ja idem
Oni su već bili

Verujem u prazninu
Verujem u nepostojanost
Verujem u strah
Konačni Proizvodi Ljubavi

Prečicom do prečice
Stižem svaki put
Sve sigurnije
I više ne sumnjam

Brojne prečice
Daju mi nadu da se nadam
da put ipak postoji

Oni ostaju ispred
Jaki, i sličnih izraza lica
kao sve što sam već videla
Misle
A ne znaju
- Ili možda znaju -
Sve ja to znam pre njih
O njima
Pre njih.

Ostavljajući sebe iza sebe

Nemerljivost broja sumornih dana
Podseti ga da možda ovaj
ipak nije jedan od njih
I uzima njenu ručicu
da bi je držao u svojoj
Ni sam ne zna zašto
A ona, u tom trenutku srećna kao i prvoga dana,
ćuti da nešto ne pokvari
I samo
Uzdahne
Ali pre toga Udahne
Jednom za budućnost
Drugi put za nepovrat
Nekad prećuti uzdah
Da on ne pomisli da je muči nešto
sada kada je on pažljiv
To ne bi bilo u redu

Počinje vetar
Oni kreću ka kući
On, i ona za njim poslušno
Ostavljajući sebe iza sebe.

Ja, nereprezentativno

Uslovljavam
Uskraćujem
Ucenjujem
Utičem
Umišljam
Uplićem
Ubeđujem
Ustajem

Pokušavam
Pretim
Pa Preklinjem
Pišem
Planiram
Pamtim
Posrćem
Padam
Prepisujem
Pripisujem
Posustajem
Pristajem
Prelazim
Pričam
Prekidam

Zaključujem
Zaključavam
Zahtevam
Zovem

Otimam
Osujećujem
Ostavljam
Odlazim
Pa se uvek vraćam.

Ognjenka Lakićević

srpska književnost, srpska poezija

o autorki

nazad